Kako da vam ovo kažem, a da vas ne uvrijedim?
Ne sviđaju mi se novi “Osvetnici” (“Avengers: Infinity War”) i argumentovano mogu da vam kažem zašto nisu sjajni, odlični ili fenomenalni, već jedan prosječan superherojski film. Ako i toliko.
Ovo je bilo svojevrsno upozorenje, da znate šta da očekujete od teksta, te ukoliko vas je ovaj film oduševio, da ne čitate dalje. Svjesna sam toga da vaše mišljenje ne mogu promijeniti, kao što ni vi ne možete moje. A pravo na to da vam se film sviđa i da ga volite bez obzira na kvalitet vam nikad neću uskratiti. Ipak, ja sam okorjeli fan “Ridikovih hronika” (“The Chronicles of Riddick”) i nikada neću priznati da se ne radi o jednom od najboljih ostvarenja naučne fantastike na planeti Zemlji.
Sad kad smo priznali postojanje tog slona u prostoriji, možemo se baciti na recenziju ovog najnovijeg Marvelovog ostvarenja.
Krenimo od priče jer je ona jedna od najbitnijih stavki. Džaba vam svi specijalni efekti ovog svijeta ako priča ne pije vode. Najbolji primjer bi bio “Jupiter u usponu” (“Jupiter Ascending”) jer svi znamo o kakvom se fijasku radi.
Sama ideja “Osvetnika” je poprilično problematična jer svaki od ovih superheroja u samostalnim filmovima (i stripovima) radnju nosi svojim karakterom. Mnogo toga zavisi od njegove ili njene ličnosti, od njihovih supermoći i arheneprijatelja sa kojima imaju zajedničku prošlost, a često i neke nerazrješene emotivne probleme. Kada sve te junake stavite u jedan film (pa čak i ako on traje više od dva sata) svako od njih ne dobije mnogo vremena. Dakle, razvoj likova gotovo i ne postoji, osim za Tanosa koji je jedini koji je dobio jasnu pozadinsku priču, motivaciju, dileme, monologe i sve ono što jedan kvalitetan lik treba da ima. Ako ćemo fer, svi ti junaci imaju svoje pozadinske priče u svojim individualnim filmovima, ali ako ćemo isto tako fer onda je film mogao da se zove “Tanos: Rat za opstanak” ili nešto slično.
Dakle, ova priča funkcioniše ako ste pogledali sve i jedan Marvelov film ili bar sve njihove prve dijelove, te zaista volite sve te likove. Samo u tom slučaju je kraj filma mogao izazvati nekakvu emociju i reakciju, a čak ni tada ne možete reći da isti nije poprilično očekivan. Jedino što bi došlo kao iznenađenje bilo bi da sve zaista ostane kao što se završi ovdje. Oprostite mi na nejasnosti, ali svojski se trudim da nikome ne spojlam završetak i iskreno se nadam da će oni koji su ga pogledali znati o čemu se radi.
O scenariju još moram pomenuti i humor koji se čini da je iniciran uspjehom “Dedpula” (“Deadpool”) jer neodoljivo podsjeća na onaj sa kojim smo se sreli u tom ostvarenju. Toliko, da se iščekuje razbijanje 4. zida, a eto pozitivne stvari: to se ipak ne desi. Prisutne su i neke druge nelogičnosti poput one kako je moguće da Loki, jedan od najmoćnijih likova pokuša Tanosa da ubije ubodom noža? Ali neka bude da je to zarad razvoja priče.
Ako pričamo o specijalnim efektima, koji su takođe veoma bitan aspekt superherojskih filmova, ni oni nisu impresivni. Da Tanos je ljubičast i svemirski brodovi fantastični, ali ako ga poredimo sa “Crnim Panterom” (“Black Panther”), koji je još jedan produkt Marvelovog studija, primijeti se velika razlika u kvaliteti. Ali opet da budem fer i kvalitet projektora, platna i 3D-a je upitan u sali u kojoj su projektovani “Osvetnici”, tako da ostavljam mogućnost da je to faktor koji je presudan.
Pređimo malo na pozitivne aspekte. Kostimografija i scenografija su standardno dobri za jedan ovakav film, sa napomenom da je kostimografija povučena iz prijašnjih Marvelovih ostvarenja. Za režiju takođe nemam prigovora, ali ni režijom nije postignuto ništa više ili drugačije nego u drugim superheroskim filmovima.
Da sumiram, ne radi se veoma lošem filmu koji pod svaku cijenu trebate izbjegavati, ali isto tako ne radi se o ostvarenju koje će vas natjerati na razmišljanje ili koje ćete pamtiti do kraja života. Ovo je djelo da “ubijete” gotovo tri sata i zaboravite na njega dok ne objave trejler za novi nastavak “Osvetnika”.
Naslovna fotografija: YouTube screenshot
