Tit i Berenika
Delo: “Berenika” (Bérénice), Žan Rasin (Jean Racine)
Par: Tit je rimski car, Berenika je kraljica Palestine. Saveznici u ratu koji je proširio granice Rimskog carstva, započeli su strasnu vezu koju su imali da zaključe brakom. Berenika se seli u Rim, Tit pripaja nove teritorije njenom kraljevstvu, što ona, prirodno, smatra svadbenim poklonom. Međutim, saznaje se da rimski narod nije spreman da prihvati tuđinku na mestu carice, koliko god joj država bila zahvalna, te Senat Titu savetuje da je pošalje natrag u Palestinu.
Raskid: Plače Tit, plače Berenika, plaču gospođe u pozorištu te 1670. godine, a autor stihova koji slede, Rasin, u predgovoru kaže (parafraziram) — eto, vidite da vam nije potrebna ni kap krvi za dobru tragediju.
“Ko? Mi? Rastati se? Berenika s Titom?
Zar me Tit napušta kraj svih obećanja?
Tit, što mi se kleo… Ne, to je obmana.
Tit nije nečastan, ni ja žrtvovana!”
